Zimi bi bilo poželjno jesti više korenastog povrća, kao što su šargarepa, krompir, crni i beli luk, a takođe i kukuruz. Heljda je odlična za zimu, jer zagreva telo, pa je kaša od heljde tradicionalni doručak u hladnim zemljama kao što je Rusija. Sve namirnice životinjskog porekla, meso i jaja, spadaju u grupu namirnica koje greju. Bilo koje povrće kome je potrebno vreme da izraste i čiji jestivi deo raste ispod zemlje obično zagreva i dobro ga je jesti tokom zime. Koštuničavo voće i semenke kao što je susam takođe zagrevaju. Takođe, začini prijaju više nego u letnjim mesecima.

Čaj od đumbira
Grašak, boranija, pasulj, sočivo predstavljaju povrće bogato proteinima i dobro snabdevaju organizam energijom. Žitarice takođe imaju visoku energetsku vrednost i bogate su proteinima. Dobri izvori energije su ananas i urme.
Od začina zimi je dobro koristiti senf i biber, koji se u mnogim narodima koriste kao lek protiv nazeba i gripa a ujedno podstiču apetit, poboljšavaju varenje i stimulišu cirkulaciju krvi. Bosiljak štiti od prehlada i gripa i ojačava imunitet. Đumbir zagreva organizam i treba ga stavljati u čorbe ili napraviti čaj od njega.

Kome je hladnije
Žene imaju više masnih naslaga od muškaraca a to stvara razlike u doživljavanju hladnoće. Žene imaju procentualno više masnih naslaga od muškaraca, prosečna tridesetogodišnjakinja ima 26 odsto masnih naslaga dok muškarac, njen vršnjak, ima 21 odsto masnoća ali više mišića, zbog čega organizam muškarca stvara više toplote nego organizam žene pod istim uslovima, ali zbog više masnih naslaga organizam žene bolje čuva toplotu.

Namirnice za zimu

Kokosovo ulje
Sastoji se od srednjolančanih kiselina za koje se zna da imaju termogeni efekat (greju). Pri tome, srednjolančane masne kiseline iz creva dospevaju direktno u jetru gde se konvertuju u energiju, a ne kruže u obliku čestica masti u krvotoku, kao većina prehrambenih masnoća...

Bademi
Ne samo da su kalorični pa dobro greju već su i odličan izvor kvalitetnih masnih kiselina, koje pomažu u regulaciji holesterola. Oni su prirodan izvor magnezijuma. Dakle, ima više razloga što greju. Nutricionisti kažu da je 30 grama dnevno sasvim dovoljno.

Beli luk
Greje i pomaže u snižavanju holesterola, a sadrži i prirodne antibiotike pa je idealna zimska hrana! Otprilike dva čena dnevno bila bi preporučena doza.

Ljute paprike
Osnovni sastojak koji daje ljutinu papričicama, kapsaicin, greje i telo. I ne samo to: neka istraživanja pokazala su da kapsaicin štiti srce.

Biber i đumbir
Dodajte mleveni biber ili đumbir u prahu u toplu supu! Ubrzavaju i poboljšavaju cirkulaciju, dovode do širenja kapilara, pa time i greju telo. Oba začina pomažu rastvaranje i izbacivanje sluzi, što je zimi od velike koristi.

Šta izbegavati po hladnoći

Južno voće
Južno voće (pomorandže, limun, banana, kivi...) je veoma zdravo i puno vitamina, ali ono je dobra hrana u tropskim krajevima upravo zato što hladi telo! Dakle, ako vam je hladno, ne preterujte sa ovim inače veoma zdravim namirnicama. Ali, ako imate povišenu temperaturu (prehlada, grip i sl.) - slobodno ga jedite, osvežiće vas i pomoći da lakše podnesete groznicu, na prirodan način - bez antipiretika.

Alkohol
Greje samo u početku, ali vrlo brzo veoma rashladi telo. Po veoma hladnom vremenu bolje ga je zaobići.

Kafa
Iako se pije topla, ona hladi telo i dovodi do skupljanja krvnih sudova, što smanjuje cirkulaciju, pa time i pojačava osećaj hladnoće, naročito u šakama i stopalima. Interesantno, baš zbog ovog svojstva kineska medicina preporučuje hladnu kafu kao sredstvo prve pomoći leti, kod jakih vrućina i reakcija na toplotu.

Krastavac
Odlična letnja hrana jer hladi telo, ali zimi ga je bolje izbeći.

Kasni obroci
Izbegavajte da uzimate obroke kasno uveče, jer se ta hrana dugo zadržava u organima za varenje i gasi digestivnu vatru, što opet dovodi do hlađenja tela.